RSS
English

Web katalog

Najčitanije

Najčitanije zadnjih 7 dana

Najkomentiranije

Najbolje ocijenjeno

Statistika

"Zatamnjeni" transkripti: Kako je Milošević financirao rat u RH i BiH

Napisano 29.04.2011. 13:37
Milošević i Karadžić

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: “GODINU DANA NAM JE TREBALO DA FORMIRAMO VOJSKU REPUBLIKE SRPSKE”

"Republici Srpskoj smo slali 50 odsto našeg budžeta, to su tri plate po stanovniku ove zemlje, što je dosta, dosta je”

U Haškom tribunalu u toku je suđenje Momčilu Perišiću, bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, kojeg optužnica tereti za zločine u Zagrebu, Sarajevu i Srebrenici koji su se desili u periodu od 1992. do 1995. a koje su počinili Vojska Republike Srpske i Vojska Republike Srpske Krajine. Tužilaštvo je dokazivalo da je Perišić efektivnu kontrolu ostvarivao tako što je pružao finansijsku, logističku, kadrovsku i drugu podršku Vojsci Republike Srpske i Srpskoj vojsci Krajine i imao pravo da odlučuje o unapređenjima i prestanku službe onih njihovih pripadnika koji su u te vojske upućeni posredstvom 30. i 40. kadrovskog centra VJ.

Zapisnici sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije trebali su biti među ključnim dokumentima koji će potvrditi ulogu Srbije i Crne Gore u ratovima u BiH i Hrvatskoj i odgovornost najviših vojnih i policijskih čelnika. Vijeće Tribunala u Haagu je odlučilo da sa ovih dokumenta skine oznaku tajnosti.

Članovi VSO-a bili su predsjednici Srbije, Crne Gore, Savezne Republike Jugoslavije te nekoliko visokih vojnih i civilnih dužnosnika. Po Ustavu SRJ, vojskom u ratu i u miru komanduje Vrhovni savet odbrane. Sastanci VSO-a održavani su intenzivno od 1992. i donošene su odluke koje su se direktno ticale "odbrane i bezbednosti” zemlje.

Pod oznakama "vojna tajna" i "strogo poverljivo" u Zapisniku sa sedme sjednice VSO-a, održane 10. februara 1993., raspravljano o teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji i daljem finansiranju ratova koje je vodila SR Jugoslavija.

U raspravi su učestvovali Dobrica Ćosić, predsjednik SRJ, Slobodan Milošević, predsjednik Republike Srbije, Momir Bulatović, predsjednik Republike Crne Gore, dr. Radoje Kontić, potpredsjednik Savezne vlade, general-potpukovnik Života Panić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, zatim general-potpukovnici Ljubomir Domazetović, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ, i dr. Milorad Dragojević, pomoćnik ministra odbrane, te pukovnik dr. Miodrag Starčević, načelnik Pravne uprave (osim njih na sastanku su bili i pukovnik Ratomir Ristić, načelnik Odeljenja za organizaciju i formaciju, i pukovnik Slavko Krivošija, sekretar VSO-a).

KAKO SE FINANSIRAO RAT U BIH I RSK

ŽIVOTA PANIĆ: Oko finansiranja Vojske Jugoslavije, mi smo razgovarali sa određenim drugovima. Mislim da smo našli rešenje. Ali i pored toga malo zaostajemo u realizaciji onih dogovora da se na vreme dostavi novčana masa koja je potrebna Vojsci Jugoslavije.

Što se tiče Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, naša ogromna materijalna sredstva odlaze. Sve ono što šaljemo moramo da nadoknadimo na našem tržištu – hrana, rezervni delovi, municija, odeća...

U Vojsci Republike Srpske nalazi se 2.500 naših starešina. One su sa tog prostora, ali i iz naših jedinica. One će nakon tri-četiri meseca da se vrate ovde; poslaćemo druge itd. U vojsku Republike Srpske Krajine poslali smo 700 starešina i sada se nalaze tamo; oni su dobrovoljci i iz tih krajeva. Pripremili smo, obukli, naoružali 3.000 dobrovoljaca koji su upućeni u Republiku Srpsku Krajinu. Koliko je meni poznato, ovde nema ni jednog vojnika koji je stranački opredeljen. Rekli su mi da se dobro bore, da su zadovoljni sa moralom, borbenom sposobnošću.

Gospodine predsedniče, svakodnevno dobijamo veliki broj zahteva za municiju, naoružanje. Ono što možemo mi šaljemo. Veliki si zahtevi za pešadijskom municijom, ali to treba i plaćati. Pare koje dajemo za Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu treba da dobijemo nazad da bismo mogli da kupujmo za naše potrebe.

Predsednik Srbije je učinio velike napore; mi smo sa Vladom Srbije raščistili i rešavamo te probleme. Zajednički pravimo suve obroke; poslali smo im 68 hiljada suvih obroka u Krajinu.

Dali smo kompletnu opremu za formiranje jednog korpusa. Najveći problem je u nabavci artiljerijske municije. To radimo raznim kanalima – negde nam nešto uspeva, negde ne; sve se to plaća u dolarima ili u razmeni. Imamo dosta pešadijske municije u Luci Bar; mislimo da to uzmemo. Gospodari te municije žele da im to platimo u bakru i u drvetu.

MILORAD DRAGOJEVIĆ: Pojasnio bih nešto iz ovog dela koji su ne odnosi na Krajinu. Videli ste ove cifre. Prošli put kada sam ja, gospodine predsedniče, kod vas bio, mi smo ukazali da smo trebali da dobijemo 277 milijardi dinara; tada je bio ministar finansija kod predsednika Miloševića; ukazao sam na problem priliva sredstava; imali smo priliv 25 odsto, a sada je to 64,8 odsto. Znači ono što je bilo odobreno nismo dobili.

Drugo, ovde su iskazane neke cifre, o kojim očekujem da će te se izjasniti. Mi smo naveli da određene stvari koje su nam veoma hitne, gde smo predvideli određena sredstva, to je ukupna cifra od 398 milijardi. To mora da uđe u onaj rebalans budžeta koji moramo raditi zbog ostalih stvari. To su stvari koje je vojska ukazala da su hitna. Ovo što je rekao general Panić – mi pokušavamo sa dve zemlje, da nam one to dostave, idemo veoma tajnim postupkom; to nisu male cene, bez obzira da li ćemo to dobiti - to ćemo platiti u dolarima. Molio bih da se o ovim ciframa nešto kaže van Krajine.

MILIJARDA DOLARA GODIŠNJE ZA RAT U BiH

RADOJE KONTIĆ: Problem je izuzetno složen. Troškovi Vojske su daleko najveća stavka u budžetu federacije. Mi imamo privremeno finansiranje za prvi kvartal ove godine. Prema tom finansiranju, imamo za vojsku 50 odsto ukupnog budžeta – za tekuće finasiranje ili 570 milijardi, od toga je 40 odsto primarna emisija ili negde oko 240 milijardi za prvi kvartal.

Pored toga, imamo usvojen niz zakona o transformaciji Vojske Jugoslavije. Materijalna podrška koja mjesečno ide oko 90 milijardi; to je sve iz primarne emisije. To što mi dajemo dugoročni kredit, pa hartije od vrednosti – to jeste trenutno odlaganje problema, ali problem ne rješava.

Prema tome iz primarne emisije de facto treba za prvi kvartal da damo 320 milijardi dinara za potrebe ova dva aspekta vojske. U narednih nekoliko mjeseci inflacija će biti preko 100 odsto. Ukupno do sada je emitovano iz primarne emisije svega 80 milijardi. S takvom primarnom emisijom imamo katastrofalne rezulatate. Pored toga Vojska traži nove potrebe koje se kreću – hvata me panika – oko 800 miliona dolara za ovo godinu; 36 miliona dolara odmah. O idućoj godini da ne govorim – za municiju i naoružanje 400 miliona dolara; da li je to novi zahtev?

Na sve ovo dolazi Republika Srpska Krajina: ona je tražila 341 milijardi dinara; a ukupno budžet Savezne Republike Jugoslavije iznosi 320 milijardi mjesečno. Generalštab je ocijenio da njima treba 160 milijardi mjesečno – sve iz primarne emisije. Mi uopšte nemamo realnih izvora. Naša proizvodnja i dalje pada. Po svim ovom proračunima, društveni proizvod Jugoslavije je već pao na 1.500 dolara, materijalne rezerve su iscrpljene, vojne rezerve su iscrpljene. Na kraju svega dođe „ukoliko treba pomoći Vojsku Republike Srpske, onda to mora iz posebnih izvora, jer vojska nema sredstava za te svrhe“, to je dodatno.

Gospodo, prema ovome trebalo bi mjesečno da emitujemo oko 500 milijardi dinara iz primarne emisije! Tvrdim vam za četiri-pet meseci bićemo u situaciji da Topčider neće moći toliko novca da štampa. Situacija je više nego tragična.

Ovdje su dvije stvari mnogo bitne; da se u maksimalnoj mogućoj mjeri izvrši redukcija na svim stavkama; zatim da vidimo da li negdje u svijetu možemo da dobijemo neke kredite, od Rusije. Ne znam šta je granica bezbjednosti zemlje, ali ja govorim sa meterijalnog aspekta i posjedica koje bi primarna emisija mogla da ima na realne tokove. Na taj način naš budžet do kraja godine biće iz primarne emisije, čim nemate roba to će brzo da se pretvoru u trku cijena i roba.

DOBRICA ĆOSIĆ: Ko kontroliše upotrebu sredstava koja dajemo Krajinama? Znamo li zašto se upotrebljavaju ta sredstva? Kako to Krajina je „teža“ od države?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ratuje se tamo. Mora da se stane sa ratom!

MOMIR BULATOVIĆ: Budžet Srspke Krajine je za našu Vladu bio teži od budžeta Republike Crne Gore; sada smo došli do toga da je teži od budžeta SR Jugoslavije.

«NEĆEMO VIŠE RATOVATI ZA RSK»

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Treba videti šta se oko ovih stvari može olakšati. Prvo, ogromna sredstva idu za vojne potrebe. Prema tome, trebalo bi razmotriti pitanje neke vojne pomoći – da li od nekoga možemo da dobijemo vojnu pomoć? Tu je pomoć uvek lakše dobiti nego vojnu pomoć – bar od ovih zemalja koje su toliko nakrcane vojnim materijalima. Ako bi Rusi i Rumuni mogli da nam pomognu, bila bi velika stvar.

Druga stvar koju treba paralelno raditi, to je mogućnost naplate potraživanja koja imamo od njih, makar kroz isporuke određenih vojnih potreba koje su nam neophodne.

ŽIVOTA PANIĆ: Ovi će se u petak vratiti; dobili su takav zadatak – da vidimo šta bismo mogli da dobijemo kao pomoć; zatim šta bi smo mogli da dobijemo na odloženo plaćanje. Rumuni su rekli da će nešto dati u vidu pomoći. Međutim, oni su mnogo uplašeni, našu delegaciju skrivaju, vode je po nekim šumama. Imamo povoljne nagoveštaje iz Rusije; javio se vojni izaslanik; najverovatnije ćemo tu nešto dobiti.

MILORAD DRAGOJEVIĆ: Ovo što je Rumunija ponudila, to su stvari koje u velikom delu pokrivaju potrebe; neke su vrlo skupe, neke jeftine. Moralo bi na nekom drugom nivou da budu zamoljeni na odloženo plaćanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta su „realni izvori“? Realni izvori su ako obezbedimo neku vojnu pomoć i da se odlože dugovi. Ne vidim treće rešenje, osim štamparije, a ona će da nas „potopi“ ekonomski; treba i rat prekinuti. Vidite, Tuđman se zadužio 20 milijardi dolara, a mi se nismo ništa zadužili!

DOBRICA ĆOSIĆ: Šta ćemo da radimo sa zahtevom Republika Srpska Krajina?

ŽIVOTA PANIĆ: Mi dajemo ono što možemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To mora da vidi Vlada. Oni ne traže pare, traže samo municiju, sredstva, hranu, odeću.

RADOJE KONTIĆ: Ali to je već pri kraju. Toga više nemamo.

DOBRICA ĆOSIĆ: Mnogo traže!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa ne možemo da ih pustimo da umru gladni!

RADOJE KONTIĆ: Oni ratuju, ne rade! Sto hiljada njih ratuje!

ŽIVOTA PANIĆ: 40 hiljada ih napada, a 20 hiljada se brani i ne mogu ništa da urade!

DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, šta smo odlučili?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se ispitaju ove dve mogućnosti.

ŽIVOTA PANIĆ: Pozvao sam načelnika bugarskg Generalštaba, doći će i pružiće pomoć.

Na 10. sjednici VSO-a, održanoj 2. juna 1993., bili su prisutni Zoran Lilić, predsjednik Savezne Republike Jugoslavije (predsjedavao sjednicom), Slobodan Milošević, predsjednik Srbije, Momir Bulatović, predsjednik Crne Gore, Radoje Kontić, predsjednik Savezne vlade, Pavle Bulatović, savezni ministar za odbranu, general-pukovnik Života Panić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-potpukovnik Dane Ajduković, načelnik Uprave za finansiranje i budžet i pukovnik Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta predsjednika SR Jugoslavije i sekretar Saveta.

PAVLE BULATOVIĆ: Iz materijala koji je dostavljenVrhovnom savjetu odbrane 19. maja, vidi se dramatičnost finansijske situacije u Vojsci Jugoslavije. Prilikom usvajanja budžeta ostao je, prema predračunu Vojske Jugoslavije, deficit od 16,5 hiljada milijardi dinara. Vrhovni savjet je zadužio saveznu vladu i guvernera Narodne banke da nađu mogućnost da se taj deficit u zahtjevu Vojske Jugoslavije alimentira. Na današnji dan prispjele, a neizmirene obaveze Vojske Jugoslavije kreću se oko 4.800 milijardi dinara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Primarna emisija za prvo tromesečje iznosi ukupno 10 hiljada milijardi dinara. To je podatak Narodne banke Jugoslavije. Zebić mi je rekao da je Vojska tražila 2.000 milijardi dinara, što je praktično 20 odsto primarne emisije radi pokrivanja obaveza. Da li je to ta cifra?

MOMIR BULATOVIĆ: Mora da je više!

PAVLE BULATOVIĆ: Želim da vas obavijestim, da razgovori koje smo imali sa jednim čovjekom iz Moskve govore da će on realizovati isporuku i da će krenuti ako već nije krenuo kerozin. Ukupne rezerve kerozina u Jugoslaviji iznose oko 31 hiljadu tona, to je prema Stevanovićevom obavještenju, negdje za dva dana rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Trideset hiljada tona za dva dana rata? Ja nisam nikakav stručnjak za to, ali znam da Falkon s kojim smo letili do Brisela i nazad potroši četiri tone kerozina, a i to je mlazni avion.

ŽIVOTA PANIĆ: Sa rezervama ima za sedam dana rata.

DANE AJDUKOVIĆ: Naše ministrastvo je u celini u jednoj dilemi i teškoćama. Pošto smo obustavili isplatu plata prema Republici Srpskoj, tražili smo od Generalštaba spisak ljudi koji su upućeni po članu 277. Zakona o službi u oružanim snagama na privremeni rad u RS, sada bi trebali da odobrimo isplatu tih plata. U pitanju je blizi oko 900 lica, oni su u sastavu Vojske Jugoslavije, a mi smo ih privremeno uputili u Republiku Srpsku. Postoji 1.500 lica koja se nalaze u Vojsci RS kojima treba - koliko su me obavestili ministar odbrane i načelnik Generalštaba - obustaviti isplatu do daljeg.

PAVLE BULATOVIĆ: To je po naredbi koju je potpisao general Blagoje Adžić kada je zamjenjivao saveznog sekretara. Tu se kaže: „Pripadnici JNA koji ostaju na teritoriji Republike BiH, ili se upućuju na tu teritoriju, zadržavaju sva prava kao i ostali pripadnici JNA“; to znači ovih 890 i plus 1.500 po odluci Vrhovne komande se sada skidaju sa platnog spiska, a ovih 890 se zadržava na tom spisku.

RADOJE KONTIĆ: Vjerujte, ne pretjerujem: ekonomsko-finansijska situacija u Jugoslaviji je katastrofalna. Mi se nalazimo – ako ovako nastavi – pred finansijskim, a time i privrednim kolapsom. Inflacija će krajem godine biti desetine miliona procenata.

U ovu godinu smo stupili sa procjenom da će sankcije početi da se labave, da ćemo u drugom polugođu početi da oporavljamo proizvodnju, međutim u međuvremenu su stupile na snagu sankcije Rezolucije 820, što je potpuno i hermetički zatvranje Jugoslavije.

Situacija je po mom dubokom ubjeđenju više nego katastrofalna. Mi treba 10 milijardi dolara da rasporedimo da bismo mogli isfinansirati naše potrebe. Ali moramo ocijeniti koliko još možemo dati iz primarne misije da ne bi došlo do potpunog kolapsa. Vi znate da nemamo uvoza i izvoza; osnovni izvorni prihodi su carine i porez na promet; carina praktično nema. Obzirom da pada promet padaju i naši prihodi. Tako da se savezni budžet vraća na situaciju u kojoj je bio u prvom polugođu prošle godine – da se isključivo finansira iz primarne emisije. Nema toga danas koji bi odgovorio koliko iznosi primarna emisija u prvih pet mjeseci, ne postoji evidencija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Rajo, mora da ima! Primarna emisija ne može da pobegne.

RADOJE KONTIĆ: Svi krijemo. Niko ne zna. Srbija krije od Crne Gore, Crna Gora od federacije, federacije od Srbije, svi krijemo jedni od drugih. Znači, naši izvorni prihodi praktično ne postoje i mi moramo da se finansiramo isključivo iz primarne emisije, a primarna emisija znači inflaciju. Prema procjenama nekih ekonomista inflacija bi u narednim mesecima mogla biti do 1000 odsto; naravno to može biti mjesec ili dva a poslije nastupa krah sistema. Mi smo u ovom mesecu najviše dali za poljoprivredu. Zasijali smo oko 2,5 miliona hektara. Ako bi pala kiša, imali bismo prehrambenih proizvoda: pšenice, kukuruza... Duvana ne bismo imali.

Mi moramo datu primarnu emisiju u idućem mjesecu za poljoprivredu, moramo požnjeti što smo posijali. Ako još na jednom mestu damo toliko para, doći će do kraha finansijskog sistema, marka će preko noći otići na milion ili pet miliona dinara.

Ja ni najmanje ne potcjenjujem vojne potrebe. Naprotiv! Ali moramo to svesti na neka lična primanja i na ono što je u funkciji odbrane zemlje. Nema problema za 1.000 ili 2.000 milijardi, to možemo emitovati, ali radi se o 30 hiljada milijardi dinara koje treba emitovati.

Moram priznati da se sankcije, ipak, ne primenjuju u onoj rigidnosti kako sam očekivao. To ide ipak bolje, što se tiče Makedonija, ona pušta praktično sve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I Bugari puštaju sve!

RADOJE KONTIĆ: Bugari ne puštaju sve, ali Makednija pušta. Ljudi moji, naše devizne rezerve u centralnoj banci su oko 100 miliona dolara, to je ništa. Mi bez toga ne smijemo ostati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se razumemo oko jedne stvari. Mi smo napravili ogromne žrtve u tim pomoćima, praktično sve smo žrtvovali, ova velika inflacija je rezultat činjenice da mi finansiramo i jedni i drugo. Mi smo onog dana kada smo završili pregovore – Bulatović, Ćosić i ja, zajedno sa Radovanom Karadžićem, sa Ovenom - pre više od mesec dana, kada smo postigli potpuno saglasnost i kasnije to u Atini potvrdili, ne samo da je 45 odsto teritorija pripalo Srbima u Bosni, već uz tih 45 odsto se obezbeđuje puna zaštita svih srpskih naselja, zabranom ulaska na te teritorije HVO i „zelenih beretki“ i mogućnost ulaska isključivo snaga UN. Kada smo to postigli, naš zajednički stav je bio i rekli smo im: izvukli smo na „obalu“ celu stvar, dobijeno je čak maksimalno, jer Srbi su dobili 45 odsto teritorija, Muslimani 30 odsto, a Muslimana je 50 odsto više nego Srba. Dakle, taj se plan nije mogao kvalifikovati kao antisrpski, kako su neki govorili.

Mi smo im onda rekli: do ovog trenutka radili smo ako treba da sečemo ruku, da je sečemo, ako voda treba da nam bude preko „glave“, preko „glave“ nam je, stisli smo zube, trpimo sve. Ali od ovog trenutka na to nemamo pravo. Ako se dotle došlo da uništimo ekonomiju ove zemlje, ovih 10 miliona ovde, izvolite sada, gospodo, ostatak rešavajmo za stolom. Prema tome, naša pomoć ubuduće može da se svede na hravu i lekove, ostala pomoć nije s naše strane moguća!

Ja sam čak i strancima to rekao. Oni kažu - dajte posmatrače. Ja kažem – zašto će posmatrači, mi ne želimo da kažnjavamo Srbe u Bosni, mi jednostavno nemamo mogućnosti da im pomažemo više. Mi smo to izdržali dok smo išli na „zelenu granu“ ali preko toga ne možemo ići, niti mislim da se na takav način mogu upućivati starešine ove Vojske.

PAVLE BULATOVIĆ: Tako je od maja 1992. godine.

ŽIVOTA PANIĆ: Te starešine će se sigurno vratiti ovde, mi njih moramo da prihvatimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne moramo nikog da prihvatimo. Mi imamo pravo da reduciramo i našu vojsku ako treba.

ŽIVOTA PANIĆ: Što se tiče ovog plaćanja – to smo i ranije predlagali – neka uzmu kredite i neka svoju vojsku finansiraju; to smo im i sada rekli. Mi više ne možemo da im dajemo po tom pitanju ništa. Sve je stalo 15. maja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jeste, mi izdržavamo 500 hiljada izbeglica, tamo izdržavamo 200 hiljada ljudi, dali smo vojne pomoći od 19 milijardi dinara za prvi kvartal. Međutim, naša procena treba da bude: dokle traje to izdržavanje, jer mi smo mala i siromašna zemlja da to možemo da izdržimo dugo. Ja sam govorio veliki Sovjetski savez je pao i raspao se na ekonomiji. Mi ne možemo da dozvolimo da se raspadne ova Jugoslavija na ekonomiji. Ratna opcija u Bosni je iscrpljena; jer su ovi zauzeli što je trebalo zauzeti. Sada kada je ponuđeno pola Bosne smatramo da se prevede na mirnu opciju. Mi nemamo mogućnost da i dalje finansiramo ratnu opciju. Savezna administracija je ogromna, to je stravičan generator troškova, mi moramo da napravimo taj radikalan rez, da bismo omogućili da nam vojska ne „kašlje“, da nema oko vrata stegnuto da ne može da diše. Jer, šta će nam vojska koja nema plate, koja nema borbena sredstva...

RADOJE KONTIĆ: Saveznu administraciju smo sveli na 8-9 hiljada, a u Vojsci imamo 100 hiljada lica koje plaćamo.

MILOŠEVIĆ: Ako Vi imate ta sredstva da ih isplaćujete, vi ih isplaćujte, ali ja ne ne vidim ta sredstva.

KONTIĆ: Njihov predsednik Vlade Lukić stalno priča: Srbija je velika, „očešaćemo“ nešto...

MOMIR BULATOVIĆ: Apsolutno podržavam ovo što si rekao, Slobodane, da ne možemo više da pomažemo te ljude; moramo samo govoriti o ovih 890 lica. Ja računam da su nam ti ljudi potrebni, a tamo smo ih poslali odlukom Predsjedništva SFRJ iz 19992. godine. To je očigledno ona situacija kada smo vodili jedinstvenu politiku, bili smo dužni i u obavezi da im pomognemo. Kada smo se kao JNA morali povući sa prostora Bosne i Hercegovine, tada je bilo logično da uradimo sve aktivnosti da osposobimo nastanak i stvaranje Vojske Republike Srpske.

MILOŠEVIĆ: To smo uradili!

HITNO MORAMO UKINUTI ODLUKU ZBOG KOJE NAS BIH MOŽE TUŽITI

BULATOVIĆ: Postojao je taj mehanizam koji se i danas protegao, oni su raspoređeni na formacijska mjesta u Vojsci Jugoslavije, ali su istovremeno trebali i Vojsci Republike Srpske. Najvjerovatnije je da Radovan Karadžić sa svojim saradnicima nije prihvatio logiku da je bolje da ono što je dato odmah uknjiži, a da koristi mehanizme da se bori za onaj ostatak diplomatskim i drugim aktivnostima. Mi smo i u petak razgovarali na tu temu, pokazuje se da su razlike jako velike. Mislim da bismo morali biti korektni prema našim oficirima; ali da se zna da od sada nije znak jednakosti između oficira Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije. To što se oni zanose da će ući u neku konfederaciju sa Hrvatskom ili da će stvoriti neku monarhiju, to su ludila koja su karakteristična za ratno stanje. Zato bih zamolio da još malo promislimo. Mislim da bi trebalo ovu odluku, koju je svojevremeno potpisao Blagoje Adžić, stopiramo, da je stavimo van snage, da se ovih 890 ljudi vrate na svoja formacijska mjesta, a da prekinemo plaćanje ovih 1500 ljudi.

MILOŠEVIĆ: U stvaranju te Vojske (VRS, op.a) naša zemlja je učestvovala maksimalno, godinu dana; to se konstituisalo.

BULATOVIĆ: Toliko dobro da nas više i ne slušaju. (Smijeh)

MILOŠEVIĆ: Ali ja to ne bih pisao, to su vrlo osetljive stvari sa ogromnim implikacijama ukoliko bi se to pitanje otvaralo. Prema tome, ako su oni pripadnici Vojsci Jugoslavije, pojedinačno treba da budu pozivani, ali pritisak ni na koga ne treba vršiti.

ŽIVOTA PANIĆ: Tu ima još jedan problem; svi oni su poslali molbe za stanove, bez obzira da li su naši ili nisu. Sve to ima da raščistimo.

MILOŠEVIĆ: Dobro, gde će onda ta Republika Srpska da „stanuje“? (Upadica: Valjda u Beogradu!)

ŽIVOTA PANIĆ: Ukidanjem te odluke svi problemi će se rešiti.

MILOŠ RADULOVIĆ: Kada se radi o ovih 890 oficira, tu se ne radi samo o finansijskim efektima. Naši političari stalno tvrde da nema naših vojnika tamo, ali imate generale, pukovnike itd. To su dokazi protiv nas, protiv naših tvrdnji da tamo nemamo vojnika. Taj aspekt je vrlo važan i ne sme biti prenebregnut. Morali bi se uspostavili direktni kontakti sa ljudima.

MILOŠEVIĆ: To je vrlo opasno!

MILOŠ RADULOVIĆ: Opasno je! Jer, to je dokument. Ta odluka je doneta pre nego što je stvorena SR Jugoslavija. Taj dokument može, na neki način, da dođe do javnosti, to se može usvojiti kao dokaz za potvrdu sumnji u pogledu naše angažovanosti na tom području.

MILOŠEVIĆ: Poneli smo ogroman teret da se tamo uspostave oružane snage. Odlučivanje o tome da se tek sada konstatuje da tamo imamo naše oficire, sa stanovišta međunarodne zajednice je ogromna opasnost. Čak i ako pozivamo te ljude da se vrate, to može biti vrlo opasno jer ih mi nagovaramo da napuste tamo vrlo odgovorne dužnosti. Ne treba ih pozivati, jer bi to značilo da ih pozivamo kako bi oni oslabili borbenu gotovost. To može da bude fatalno za određene jedinice. Možemo da im pomažemo u hrani, u vojnom materijalu, novcu itd, ali da im plaćamo deo oficirskog kadra, to je ogromna kompromitacija.

PAVLE BULATOVIĆ: Ta odluka daje osnova da može da se tuži Vojska Jugoslavije!

ŽIVOTA PANIĆ: Tu naredbu mi možemo da stavimo van snage.

MILOŠEVIĆ: Momo, ja mislim da je bolje tako. Mi smo njima poslali 19 milijardi pomoći. To je 50 odsto budžeta, to je dva miliona dinara po stanovniku ove zemlje – ne u današnjim parama, nego u parama prvog kvartala. Mislim da ni moja plata nije bila tolika. Ako imate u vidu koliko je osiromašilo ovo stanovništvo, šta taj iznos po svojoj kupovnoj moći predstavlja. To je sada tri moje plate, za tri moje plate verovatno mogu da kupim brašno, ulje i šećer za celu godinu!

Prema tome, radi se o ogromnom iscrpljivanju našeg stanovništva. Njima sam govorio: ako mi ekonomski propadnemo, na šta će te se osloniti? Oni su mogli uz svako rešenje koje je ponuđeno da reše problem; da to prihvate i to bi anuliralo drugu turu sankcija, a sukob Muslimana i Hrvata u centralnoj Bosni Plan oborio; to je bilo svakom pismenom čoveku jasno.

Micotakis je u Atini lepo rekao: kažete da ste zadovoljni planom 80 odsto; kroz pregovore ćete još deset odsto rešiti, što će biti 90 odsto ko pod „kapom nebeskom“ može očekivati da mu se sto posto želja ispuni i ostvari. To je ogroman uspeh. Bojim se da ga sada ne prokockamo!

Služba u VRS – plata u SRJ

ODMAH FORMIRATI 30. I 40. KADROVSKI CENTAR GENERALŠTABA VJ

Među dokumentima koji Srbiju i Crnu Goru direktno povezuju sa ratom u Hrvatskoj i BiH su i oni koji potvrđuju postojanje 30. i 40. kadrovskog centra preko kojih je vršena isplata i regulisana služba oficira JNA koji su bili na službi u Hrvatskoj, odnosno BiH. Predstavnici Srbije su se u Haškom tribunalu borili da ovi dokumenti postanu zaštićeni i u tome su dobrim dijelom i uspjeli. Među njima je i dokument s oznakama "vojna tajna - strogo poverljivo" koji je Momčilo Perišić potpisao 15. 11. 1993., a kojim se naređuje na osnovu "naređenja predsednika SRJ od 10. 11. 1993." formiranje 30. kadrovskog centra. U naredbi stoji: "Mirnodopska lokacija Beograd. Vojna pošta u miru 3001 i u ratu 12103". Istom naredbom je formiran i 40. kadrovski centar: "Formiranje centra izvršiti - odmah.

Neprikosnoveni vožd

MILOŠEVIĆ: DOBRICE, TI SE NIŠTA NE PITAŠ, BIĆE ONAKO KAKO JA KAŽEM!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molima Vas, ako imate stvari koje spadaju u vrlo krupne političke odluke – to vam je zabranjeno da radite bez dogovora. Molim vas, naredite, raspišite, uradite, ali mi ćemo da tražimo odgovornost za to kada ustanovima da se to desilo. Nemojte da se igramo! Isto mislim što i Momir – prva jedinica koja je napravljena u istoriji, bila je Prva proleterska brigada 22. decembra, sastavljena od 4 srpska i dva crnogorska bataljona. To što neko kaže da je bio Staljinov rođendan 21. decembra, šta se to mene tiče. Videli smo to nije obeleženo, 22. decembra je ukinut.

ŽIVOTA PANIĆ: To je radno obeleženo!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Radno obeležen! Promenili ste, a nikog niste pitali.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja sam pitao Vrhovnog komandanta (Dobricu Ćosića, op.a).

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne može Vrhovni komandant, odluke donosi Vrhovni savet odbrane i to piše u Ustavu. Vrhovni komandant nema pravo da donese ni jednu odluku bez odluke Vrhovnog saveta odbrane, izbijte sebi to iz glave!

DOBRICA ĆOSIĆ: Nema spora oko toga, nema razloga da se to tako zaoštrava. Gospodo, mi moramo jednom ozbiljno da porazgovaramo, o tome šta je oslobodilačka tradicija naše vojske; Slobodane, to nije od 19, 21. ili 22. decembra; ove države su starije od Prve proleterske brigade. Da se s tim ne slažem, da se to može tako jednostvano rešiti. Mi možemo o tome i treba da razgovaramo da vidimo koje su idejne pretpostavke naše borbene tradicije koje treba da uvažavamo? Tu postoji jedna inercijska ideologizacija vojske koju gura SUBNOR, koju guraju rezervni oficir, Pokret za Jugoslaviju – komunisti; mehanički prenose svoja ideološka uverenja na sadašnju situaciju. A ovo je potpuno nov poredak, druga država...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam za to da se ne donose odluke dok to nije raspravljeno. Prema tome, dok ne raspravimo – važi postojeće stanje. To je logično.

DOBRICA ĆOSIĆ: Što se tiče 22. decembra, ni u kom slučaju on nije povredio oslobodilački karakter vojske, odnosno njenu tradiciju.

ŽIVOTA PANIĆ: Imamo dosta naziva na kasarnama, koji nisu iz Srbije, koji su iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se ne menja, dok se ne proceni; šta ako imaš Muslimana – Muslimani su se tukli isto; imamo dva miliona građana Muslimana u Jugoslaviji; valjda nećemo da ih proteramo iz Jugoslavije i da im kažemo da neće da služe Vojsku?

ŽIVOTA PANIĆ: Sada imamo 3.200 oficira koji su strani državljani.

Slobodna Bosna


Nema komentara

Anketa

Ustavi